parenje stiglica u volierama

Početkom marta razdvajam parove po volijerama po principu jedan par jedna volijera.Parove formiram tako da ptice fenotipski izgledaju slično.Štiglice koje uparujem su zdrave,potpuno izmitarene a mužjak treba biti stariji od dve godine dok ženka može biti jednogodišnja.Hranim ih u početku zrnastom hranom (moja receptura) da bi postepeno prešo na blatner.Meku hranu u tom perijodu dajem svaki drugi dan uz dodavanje multivitamina FERTI- VIT svaki drugi dan u vodi za piće.Posle otprilike nekoliko nedelja štiglice budu usiljene i zainteresovane za pravljenje gnezda.Gnezdo je obično kanarinsko obloženo belom čojom.Gnezdo montiram iza jelke gde ga ženka brzo pronalazi i počinje sa izgradnjom.Gnezdo izgradi za tri do četri dana.Za izgradnju gnezda od materjala dodajem : fatu,juta trakice,kudeljin konac ,zečiju dlaku i suvu travu.Dok gradi gnezdo ženka se pari.Po završetku gnezda počinje sa nošenjem jaja. Ženka snese od 4 do 6 jaja.Na jajima počinje da leži nakon snešenog trećeg jajeta.Dok leži na jajima ishrana se sastoji samo od zrnaste hrane i minerala uz uvek čistu vodu za piće i kupanje. Za to vreme mužjak ne učestvuje u ležanju već svojom pesmom uveseljava ženku dok ona neumorno leži na jajima.U tom periodu može se desiti da mužjak pravi probleme o kojima sam već napomenuo u predhodnom tekstu.Onda odvajam mužjaka žičanom pregradom da bi imao vizuelni kontakt sa ženkom jer u većini slučajeva mužjak se toliko veže za ženku i može da ugine ako nema kontakt sa njom. Na taj način mužjak nemože da pravi pomenute probleme. Nakon proteklih trinaest dana mladi se izlegnu .Prva dva dana njihova ishrana se sastoji od zrnaste hrane, biljnih vaši, mravljih jaja i sve to u malim količinama kao i nedozrelo seme čička.Potom dodajem meku hranu(spremljenu na način koji sam opisao) ujtro i uveče da ne prelazi jednu trećinu sveukupne hrane.Brižnim hranjenjem od strane ženke mladi brzo napreduju. Na uzrastu od šest dana kontrolišem gnezdo i vršim prstenovanje saveznim prstenom 2,7 mm koje ima ulogu u dobijanju pedigrea i izlaganju štiglica na izložbe ptica.Oko petnaestog dana mladi polako napustaju gnezdo ali i dalje svu hranu dobijaju od ženke sa izuzetkom da ih i mužjak hrani.To je period kada treba vratiti mužjaka ako je bio odvojen .Čest slučaj je da dvadeseti dan ženka počinje sa ponovnim parenjem i pripremom novog gnezda.Za sve to vreme ujedno i hrani mlade.Kada mladi napune 25 dana počinju da uzimaju meku hranu i izgnječeno zrnevlje uz dodatak biljnih vaši ,ali ih ženka idalje dohranjuje.Mlade odvajam na 30 dana jer ženka je u tom periodu već počela sa nošenjem druge ture jaja.
U toku godine štiglići mogu da imaju dva do tri legla .Mlade odvajam po polovima. Ženke smeštam u volijere gde će se mitariti i pripremati za zimu a pojedine mužjake koje odaberem školujem pesmom.Pesma je jedinstvena i može se čuti u Pirotu u čijoj su okolini divlji štiglići pevali sve do početka devedesetih kada su usled prekomernog lova nestali.Ali upornim radom nekoliko odgajivača (čuvača) pesma je prenošena sa starih na mlade štiglice i u skorije vreme snimljena i sačuvana za dalji rad.
Na kraju bih dodao da je štiglica nesumnjivo jedna od najlepših ptica sa najraznovrsnijom i meni najlepšom pesmom.Njihov odgoj je dosta težak i komplikovan, ali je u tome i čar njihovog odgajanja.Pored predivne pesme zavidno mestio na lestvici lepote ima i njihov izgled.Predivne boje njihovog perija daju nam velike mogućnosti za stvaranja novih kao i zadržavanje već postojećih mutacija.Navedene mutacije su veoma popularne u Evropi gde su i nastale dugogodišnjim i upornim radom njihovih odgajivača.Želeo bih da ovim tekstom apelujem na sve odgajivače da zaštitimo ptice u prirodi i postignemo uspehe inostranih odgajivača u odgoju i stvaranju novih mutacija.